Svečano otvaranje Centra za negu u zajednici organizovano je 02.02.2022. godine u Pirotu u okviru projekta „Inovativne usluge za starije u lokalnim zajednicama (I-CCC)“.

Otvaranje Centra je deo projekta koji Crveni krst Srbije od novembra 2020. godine sprovodi u partnerstvu sa Austrijskim Crvenim krstom a uz podršku Evropske unije i Austrijske razvojne agencije.

Na svečanom otvaranju je predstavljen prostor u kome će boraviti starije osobe, kao i aktivnosti koje će im biti dostupne tokom boravka u Centru. Cilj Centra je da unapredi položaj starijih osoba u zajednici, kao i neformalnih negovatelja (pretežno članova porodice) koji će moći da organizuju vreme na kvalitetniji način. Poseban akcenat u svim aktivnostima planiranim u ovom projektu je na starijim osobama koje boluju od demencije, te na neformalnim negovateljima koji brinu o tim osobama.

Aktivnosti koje će pružati Centar obuhvataju: edukacije starijih, radionice heklanja, slikanja i izrada ručnih radova za starije osobe, biblioteka i prostor sa računarima gde će starije osobe moći da uče i razvijaju lične informatičke veštine. Važan deo projekta je i podrška neformalnim negovateljima kroz edukacije, grupe samopomoći i usluge predaha.

Na svečanom otvaranju govorili su: Sreten Selaković, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti; Marija Vasić, direktorka Centra za socijalni rad grada Pirota i Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije.

Prvi cilj Centara za podršku u zajednici je pružanje integrisanih usluga koje će pomoći da se sačuvaju funkcionalni kapaciteti starijih osoba i promoviše zdravo starenje. Drugi cilj je pružanje podrške neformalnim negovateljima dok se u isto vreme kreiraju veze između usluga zdravstvene i socijalne zaštite. Pored Centra, projekat unosi nove tehnologije i nove pristupe osobama kod kojih je dijagnostikovana demencija, ali i podršku članovima njihovih porodica. Dementne osobe isključene su iz društva, a porodice dementnih osoba su pod velikim pritiskom. U narednom periodu će se sa starijim osobama sa demencijom raditi kognitivne vežbe i biće praćen tok bolesti u određenom vremenskom periodu, zaključila je Nataša Todorović.

Brankica Janković je istakla da 90 procenata usluga pružaju neformalni negovatelji, te da su ti negovatelji najčešće žene od 60 i više godina. Gospođa Janković je navela da u poslednje vreme postoji pozitivni trend u kome se beleži porast broja muškaraca koji su spremni da pruže pomoć osobama kojima je to potrebno. Najveći problemi trenutno su nedostatak sistemske podrške, dnevnih centara i posebna odeljenja u okviru zdravstvenih ustanova, pa je upravo ovakav vid podrške, kao što je Centar za negu u zajednici, veoma značajan i pruža adekvatan odgovor na potrebe lokalnih zajednica.

Sreten Selaković je istakao da će novootvoreni Centar biti od velikog značaja za lokalnu zajednicu jer će doprineti smanjivanju opterećenja na sistem pružanja usluga dugotrajne nege u budućnosti. Takođe, aktivnosti koje pruža Centar su veoma bitne jer pružaju usluge usmerene ka starijim osobama koje imaju potrebu za stalnom negom i podrškom, sa posebnim akcentom na osobe koje pate od demencije. Projekat obuhvata i posete volontera, gerontodomaćica starijim korisnicima ali i savetovanje stručnjaka u samom Centru kako direktno starijim osobama tako i njihovim porodicama, jer su upravo članovi porodice i neformalni negovatelji u situaciji kada brinu o starijoj osobi sa demencijom.

Marija Vasić je navela da se organizovanom akcijom u koju su uključena i ministarstva i lokalne institucije može doprineti da stariji sugrađani žive bolje, dok sam Centar za socijalni rad ima uslove da nastavi kontinuitet rada u kome se pažnja posvećuje tome da stariji sugrađani u Pirotu žive bolje.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 55 miliona ljudi u svetu pati od demencije, a svake godine se registruje 10 miliona novo dijagnostikovanih. Smatra se da će se broj osoba sa demencijom udvostručiti do 2030. godine. Troškovi nege osoba sa demencijom su procenjeni na 604 milijarde dolara a ipak ove osobe ostaju „nevidljive“ u javnozdravstvenom planiranju. A kada jedna osoba pati od demencije, cela porodica pati, a ne samo jedna osoba. U Srbiji se procenjuje da oko 140 hiljada ljudi boluje od demencije. Imajući u vidu da je ova grupa ljudi pod velikim rizikom od društvene marginalizacije ali i zlostavljanja,  usluge koje će biti realizovane u okviru projekta obuhvataju i kućne posete osobama sa demencijom ali i pružanje podrške kroz jednostavne aktivnosti i preventivne mere.